Natrag
Šeću kraj potoka Onaj smeđi i Plavi ptić. Vidi Plavi ptić da već tjedan-dva nema Zelenog žapca vani, a zima je sve bliže. „Pa što taj Zeleni radi?! Ne znam, ne znam… Kažu da će uskoro snijeg, a on nije drva skupio!“ – kaže uzrujano Plavi Onom smeđem. „Hmmm… možda je zaboravio. Hajdemo ga podsjetiti“ – reče on.
I stignu tako oni do Zelenog žapca. „Zima samo što nije tu, a ti još nisi spremio drva!“ – zabrinutog izraza lica kaže mu Onaj smeđi. „Joooj, totalno sam zaboravio! Pa kako ću sad to stići sam? Hoćete li mi pomoći?“ „Naravno! Pa prijatelji smo, zar ne?“
Brzo su se organizirali i krenuli na posao. I gle! Stvarno su uspjeli – drva su bila tu! Sad će se Zeleni moći grijati cijelu zimu, a i njima će biti toplo kad mu stignu u goste na šalicu čaja. „Hvala vam dečki, ne znam što bih bez vas“, zahvalio im je Zeleni.
Za nekoliko dana je 6. prosinac. Svi će dobiti poklone. Naravno, ako očiste svoje čizmice. „Da nije Zeleni možda i to zaboravio učiniti?“, upita Ptić Onog smeđeg. „Ha, moguće, vidiš da povremeno zaboravi neke stvari. Najbolje da provjerimo“. Krenu oni do Zelenog. Čim su stigli, odmah su ugledali čizmicu na prozoru, čistu i urednu, spremnu za Svetog Nikolu. „A, znači sjetio si se“ – kaže Plavi. „O, naravno. Pa kako bih to mogao zaboraviti?“ – nasmiješi se Zeleni. Uz topli kakao i ugodan razgovor, vrijeme je brzo prošlo.
Ujutro kad su se probudili, svakog od njih dočekao je poklon u njihovim čistim čizmicama. Bilo im je ugodno u toplim domovima i bili su sretni.
autor: Maks (9 godina)
