Natrag
Cijeli jučerašnji dan Plavi je ptić zvrndao zrakom iznad pokošene livade. „Ha, ha“ – nasmije se Zeleni žabac „Kako samo juri! I ja bih htio jednom poletjeti.“ „Kakvi su ti to snovi?“ – dobaci mu Bubamarac. „Žabe ne lete, osim ako se ne računaju ekstra dugi skokovi pod letenje.“ „Nije ni tvoje letenje nešto“ – uzvrati mu Žabac. „Puno zujanja, a malo letenja i još k tome te vjetar nosi kamo hoće.“ „Sad će me još i žabe učiti letenju“ – slegne ramenima Bubamarac.
Točno tada iznad njihovih glava preleti Plavi u brišućem letu. Čuo je što pričaju i sada demonstrira svoje sposobnosti do krajnjih granica.
„Plavi, daj malo sleti!“ – dozove ga Žabac. „Što je bilo Zeleni? Trebaš nešto?“ „Hoću poletjeti.“ „Poletjeti?!“ – iznenađeno uzvikne Plavi. „Da, poletjeti.“- ponovi on.
„Čekaj da razmislim…Hm, dobro, za sutra ću nabaviti mali sportski avion da te malo provozam, a možeš i skakati padobranom.“ „Padobranom! Joj ne, ovo mi nije trebalo… Sad će mi se svi smijati ako odustanem.“
Te noći nikako nije mogao zaspati od uzbuđenja. Samo se meškoljio u plitkoj vodi i radio mjehuriće od zraka. „Pssst…Zeleni…“ – dozove ga Opasna žaba. „Ti ne misliš zaspati?“ „Kre, kre, ne mogu od uzbuđenja.“ – kaže te joj ispriča sutrašnji plan. „Ti nisi normalan, tako mi svih lopoča u našoj bari! Žabac i padobran… No, ajde, ajde, sve će biti u redu. Pa znaš da je Plavi vrhunski profesionalac.“
Svanulo je jutro. Plavi ptić je već na poletno sletnoj pisti i provjerava letjelicu veselo fućkajući. „Gdje je taj Žabac, dogovorili smo se u 7 sati.“ U tom trenutku primjeti žablju glavu kako se u skokovima pojavljuje na horizontu. „Evo ga, dolazi. Dobro jutro! Požuri malo, stavi opremu na sebe. Tako… Padobransku kapu, pa stegni pojaseve…“ Zeleni je samo gutao slinu. Silno se bojao, ali neće sad odustati. Ući u povijest kao prva žaba koja je skočila iz aviona nije mala stvar.
Moćni motori se upale i oni polete. „Jesi dobro?“ – upita ga Plavi. „Dobro sam, dobro.“
„Još malo pa iskačeš iznad one livade tamo. Još par sekundi…skači!“
Stisne Žabac zube i baci se kroz vrata. „Kakva ljepota! Da sam barem prije znao!“. Šareni padobran se njihao u zraku, a naš Zeleni okačen na njega. „Kakav prizor! Da me barem mama vidi.“
„Zeleni, Zeleni…probudi se! Idemo u lov na mušice. Predugo spavaš.“ – kaže mu Opasna žaba budeći ga.
„Ah, sve je bio samo san. Baš šteta. Mislim da ću ozbiljno razmisliti da to stvarno i učinim. Čuj, Opasna… znaš možda gdje je Plavi?“
Bravo, Zeleni! Snovi i postoje da bi se ostvarivali. Sigurni smo da ćeš ti svoj san ostvariti uskoro.
